– Sve je isto i neka ostane isto, kako reče mrsomuda, palamuda…
Drugi reče da su i Iron Maiden maznuli muziku od ovih…
Kada budem prozvan očekujte reakcije, ko god da ste i šta god da radite. Nije muški da ćutimo. Na današnji dan 1982.godine objavljen je album Motori. Za mnoge najbolji Yu hard i heavy album. Da li treba komentarisati nečiji kvalitet kada nije bilo drugih bendova?
Podsećanja radi da napomenem koji su to bili rock bendovi u prvoj polovini 80-ih: Pomorandža, Rok Mašina, Gordi, Metro, Griva, Warriors, III Kanal, Žuta Minuta, Rezervni Točak, Vatreni Poljubac, Kerber, Valter, Mama rock… možda sam nekog nenamerno zaboravio – Vi dodajte.
Izbegao sam Atomsko Sklonište, jer su oni najmanje heavy, a više Art & hard rock, zbog svojih tekstova sa prvih albuma, aranžmana koji su za ono vreme bili egal sa svetskim bendovima. Ukratko, oni sa većinom bendova ovde navedenih nisu za poređenje, jer su odlični muzičari i sasvim pristojni ljudi.
Cenim da većina nije čula za polovinu od ovih bendova. Pomorandža i Divlje Jagode stilski se nikako ne mogu porediti. Slovenci su bili najbliži svetskim heavy bendovima. Imaju
energiju, brzinu i surovost koja se očekuje u heavy metalu. Zele je prepoznao fore i fazone od
Bregovića i nastavio kao mlađi muzičar. Bijelo Dugme se rešilo konkurencije grupe Smak i
Time, osvajajući jugoslovenske narodne mase svojom folk muzikom, koju treba priznati
Jugosloveni genetski preferiraju, bez obzira da li je: italijanska, turska, mađarska, vlaška,
bugarska, grčka ili gipsy. Upravo gipsy muzika je rasprostranjena najviše na Balkanu. U
takvim okolnostima jedna Pomorandža, a i stav Slovenaca je sasvim meni prihvatljiv i jasan,
zbog čega oni nikada nisu prihvaćeni kao bend.
Ni oni sami nisu želeli ni videli sebe u zajedničkoj državi. Dodamo li jezičku barijeru, sve se bez greške slaže.
Ostali narodi imaju isti jezik, odnosno sličan. Obilazeći gradove po Hrvatskoj i BiH, upoznadoh se detaljnije sa mentalitetom naroda. Sasvim je logično da Švajcarci govore četri jezika, pa shodno tome i imaju različit mentalitet. U Nemačkoj, gde svi govore isti jezik postoji drugačiji mentalitet Nemca od Bavarske, sa susedima iz Saksonije ili na Zapadu u Hesenu. Mešanje stanovništva u Hrvatskoj je najbolji primer, zbog čega se i danas slušaju cajke ili narodnjaci. Mnogo će proteći vode Savom dok se i ako se nešto promeni. U Bosni, Srbiji i Makedoniji smo tek zabetonirani sa narodnjacima.
Ono što su Oliver Dragojević i Mišo Kovač u Dalmaciji i Hrvatskoj, to su Zaim Imamović i Nedžad Salković u BiH, kao u Srbiji Miroslav Ilić, Lepa Lukić, Tozovac i Toma Zdravković. Oni zaslužuju svako poštovanje, jer su pravi umetnici u tome što rade. Iako ne spadaju u domen mog interesovanja, odajem im priznanje. Više ih poštujem, nego ovog koji slavi 40 godina rada.
Zbog takvih kao što su fanovi Divljih Jagoda, samo mali broj se odvažio da sluša bendove koji datiraju ne do prve bandere, nego mnoge dalje, a bendove koje sam objavljivao su „eskimska naselja“ za takve, međutim naša tragedija se ovde ne završava, već se kulturoški reflektuje i na današnje stanje u društvu kroz školstvo, zdrastvo, administraticiju, sport, pa sve do političara. Da bi uspeli u životu, svi bi u političare, glumce, pevače i sportiste.
Ukoliko nekom nije jasno, zašto stranci ne vole Đokovića, evo objašnjenja: on je predstavnik većine – neobrazovane, nekulturne i sve one koji žele uspeh na brzaka, uz dužno poštovanje i divljenje vrednoj i poštenoj manjini. Kao potvrdu imamo danas previše razvoda, kriminala, odlazaka preko, svako sebi gleda da obezbedi „lagodan“ život. Sve ovo otvara vrata novim emigrantima ne zato što ne žele ostati na Balkanu, nego što se neće moći vratiti nazad u svoje zemlje, a pritom su nepoželjni na Zapadu. Dakle, to je kategorija ljudi koja poseduje najnižu moguću svest i savest, bez kulture i moralnih vrednosti.
Hvala sto ste pročitali ovaj tekst do kraja. Ne osvrćem se na kritike, poznavajući sebe veoma dobro. Nemam interesovanje za Dugme, Jagode i njihove fanove. Nisam sebe prepoznao i pronašao tu svoje mesto. Ovde se nakupilo svakojakog odpada. Njima nije stalo do kulture. Sasvim lično, razmišljam i o gašenje ove grupe. Uživajte u Divljim Jagodama gospodo i neka im je sretna godišnjica. Od srca im to želim.
Nego, možda ne bi bilo loše da mi pređemo na neke druge teme, da malo proširimo vidike, za*ebite muzikante: Miles Davis, Check Korea, George Benson, Herbert Hancock, Santanu, Robert Frip, Frank Zappu, Neil Young…ništa oni ne znaju, ne vide ispred nosa. Kako se provodi slobodno vreme? Kakva se literetura čita posle završene škole? Koje izložbe se posećuju? Koji su pisci aktuelni danas? Planinari li se, vozi li se bicikl, futinguje li se pored mora, leti li se paraglajdingom, roni li se, splavari li se, putuje li se na Istok ili na Zapad, pomaže li se nesrećnima…..?
Hvala i zdravo.
Urednik sadržaja i administrator web stranice
Rođen je 1968. godine u Kruševcu, SR Srbija, Jugoslavija. Veoma rano upoznaje svet muzike. Prva njegova muzička saznanja su preko očevih ploča koje je dobijao od svog oca iz Amerike, a Milanovog dede: Lois Armstrong, Frenk Sinatra, Elvis Prisli, Ela Fidžerald…Pisao je recenzije za izdavače koji su poslovali u Švajcarskoj i druge časopise. Sa bratom Nenadom Radosavljević otvara prodavnicu ploča, diskova i kaseta: R A D O C I T I D I S C, gde će objaviti prvi hevi metal CD jedne jugoslovenske grupe: G O R D I – P A K L E N I T R I O 1994.godine. Osnivanjem Izdavačke kuće „Raglas Records“ započinje saradnju sa RTS Beograd, „Zero Zero“, „Rec Rec“, „Panter“ iz Ciriha i „Krin music“ iz Berna. Objavio je niz kultnih rok izdanja na CD-u: „Korni grupa“, „Tajm“, „Smak“, „Galija“, „Kerber“, Arsen Dedić, Zorana Pavić… Tokom saradnje sa RTS Beograd pokrenuta je edicija H I T O M A N I A, u kojoj su Milanova tri naslova zajedno sa muzičkim urednikom RTS i četiri njegova samostalna naslova. Zaštitini znak je sat koji predstavlja vreme u kome su izvođači bili aktuelni.